Mama i beba
Početak davanja čvrste hrane
Ovaj članak će vam možda pomoći da saznate odgovore na sledeća pitanja:
Kada bi beba trebalo da počne da jede čvrstu hranu?
Koje se namirnice prvo daju bebi?
Na koju hranu beba može da bude alergična?
Važno je da znate da se dojenje ili uzimanje adaptiranog mleka nastavlja i tokom uvođenja čvrste hrane i da bi trebalo da predstavlja primarni izvor tečnosti do 12. meseca života.
Saznajte više o sledećem:
Fino izgnječeno ili pasirano voće i povrće savršeno je za malu bebu. Nemojte dodavati šećer, so niti začine – ako probate pasirano povrće poput šargarepe ili voće poput kruške, videćete i sami da je veoma ukusno. Posmatranje bebinog lica kako se mršti ili oduševljava kada oseti novi ukus hrane može da bude divno iskustvo.
Nemojte da brinete ako beba odbije prvu čvrstu hranu ili vam se učini da više izbacuje iz usta nego što guta. Iako je to novo iskustvo za njih što se tiče ukusa, moraju da ovladaju i time kako da koriste jezik da bi zadržale hranu u ustima.
U uzrastu od oko osam meseci beba bi trebalo da je spremna da pokušava da se sama hrani. Zalogajčići, kao što su mekani komadići banane ili dinje, meko kuvana testenina, štapići tosta ili bebi krekeri su dobar način da mališan počne samostalno da isprobava nove stvari.
Nemojte bebi davati tvrde komade voća ili povrća, kokice, orašaste plodove ni drugu tvrdu hranu i nemojte je ostavljati samu dok jede da ne bi došlo do gušenja.
U namirnice za koje se smatra da predstavljaju alergene visokog rizika spadaju:
- riba
- ostrige
- susam
- pšenica
- mlečni proizvodi, npr. kravlje mleko
Najbolje je da bebi uvodite novu hranu tokom dana da biste videli šta se događa ukoliko dođe do reakcije.
Ako se kod bebe javi reakcija, poput osipa, nateklih usana, teškoća sa disanjem ili povraćanja, prestanite sa hranjenjem i potražite medicinsku pomoć. Pozovite hitnu pomoć ako reakcija deluje ozbiljno ili opasno po život.